Šta je Joga, za šta je dobra i kako početi?

Joga je vekovima stara praksa koja dovodi um i telo u ravnotežu. Ona promoviše blagostanje i unutrašnju harmoniju putem fizičkih položaja, kontrolisanog disanja i meditacije. Udubićemo se u njenju suštinu, pokazati vam osnove joge, glavne benefite, kako da počnete sa vežbanjem i još mnogo toga. Ostanite do kraja i otkrijete sve aspekte joge.

Osnove Joge – primarni cilj vežbi

Termin „joga“ je izveden iz sanskritske reči ‘yuj’, što znači „pridružiti se“ ili „ujediniti“, a koji odražava njen osnovni princip: integraciju uma, tela i duha. Joga je drevna indijska holistička tehnika koja je evoluirala hiljadama godina. Odnosi se na različite fizičke, mentalne i duhovne prakse koje imaju za cilj negovanje opšteg blagostanja i harmonije. 

U osnovi, joga je sistem fizičkih položaja (asanas), kontrole disanja (pranayama), meditacije (dhyana) i etičkih pravila (yamas and niyamas). Gore opisane metode imaju za cilj postizanje različitih fizičkih i mentalnih ciljeva.

Primarna uloga joge je da poboljša fizičku kondiciju i fleksibilnost. Pojedinci mogu povećati svoju snagu, ravnotežu i fleksibilnost redovnim vežbanjem joga asana. Ovo ne samo da poboljšava fizičko blagostanje, već i pomaže u lečenju uobičajenih zdravstvenih tegoba. 

Joga takođe utiče na imuni sistem, metabolizam i podstiče održavanje zdrave težine. To je kao da imate svog ličnog trenera, nutricionistu i terapeuta sve u jednom.

Još jedna važna karakteristika joge je da može pomoći u izgradnji mentalnog i emocionalnog blagostanja. Joga meditacija i praksa svesnosti pomažu u upravljanju stresom, anksioznošću i depresijom. Utiče i na poboljšanje pažnje i ostvarivanje unutrašnjg spokoja, ujedno omogućavajući vam da se suočite sa životnim preprekama sa većom otpornošću.

Dakle, joga je više od običnih fizičkih poza – to je i mentalna vežba za postizanje unutrašnjeg spokoja. Ona oslobađa napetost, podstiče samopouzdanje i čini da se osećate zen. Joga je takođe sredstvo duhovnog razvoja i samospoznaje. Promoviše samosvest, samoprihvatanje i bliži odnos sa sopstvenim unutrašnjim ja. Joga je duhovno putovanje koje mnogim ljudima pruža osećaj svrhe i ispunjenja.

Možemo zaključiti da je joga jedna sveobuhvatna disciplina sa višestrukim primenama. Podstiče kako fizičko zdravlje, tako i mentalno i emocionalno blagostanje.

Za šta je joga dobra?

Uključivanje joge u vašu redovnu rutinu može vam pružiti niz benefita koje prevazilaze fizičku kondiciju. Postoje brojne prednosti izvođenja joge, a neke od njih navedene su u nastavku:

• Poboljšano držanje tela: Joga stavlja veliki naglasak na pravilno držanje koje smanjuje rizik od mišićno-skeletnih oboljenja. Joga asane (položaji) mogu poboljšati fleksibilnost kičme i otkloniti nelagodnost u leđima.
• Mobilnost zglobova: Redovna vežba joge poboljšava pokretljivost zglobova, održavajući telo okretnim i minimizirajući ukočenost, posebno u područjima sklonim napetostima.
• Opuštanje i jačanje mišića: Joga mešavina asana i tehnika opuštanja dovodi do smirenih, ali jačih mišića, a ujedno poboljšava i cirkulaciju krvi u organizmu.
• Ublažavanje bola: Pokazalo se da joga pomaže kod hroničnog bola jer smanjuje napetost mišića i podstiče opuštanje. Joga vam može pomoći da upravljate hroničnim poremećajima bola kao što su bol u donjem delu leđa, artritis i migrene. Često je praktikuju oni koji pate od išijasa ili fibromialgije. 
• Zdravlje unutrašnjih organa i žlezda: Određeni položaji joge stimulišu unutrašnje organe, podstičući bolju funkcionalnost i opšte zdravlje organa. Aktivnost žlezda je takođe u ravnoteži.
• Detoksikacija: Znojenje tokom joge, posebno kod tipova kao što je bikram, može pomoći u detoksikaciji, tako što se toksini iz tela ispuštaju kroz kožu.
• Ubrzanje metabolizma: Vežbe joge, posebno one koje uključuju intenzivne pokrete, mogu povećati brzinu metabolizma.
• Jači imunitet: Joga jača imuni sistem tako što smanjuje stres i podstiče cirkulaciju, čineći telo otpornijim na infekcije.
• Regulacija telesne težine: Joga podstiče svest, što pomaže ljudima da donesu zdravije izbore u ishrani što može značajno pomoći u kontroli težine.
• Pravilno disanje: Joga sadrži kontrolisane metode disanja (pranayama) koje povećavaju kapacitet pluća i dovode do dubokog, umirujućeg disanja, smanjujući na taj način stres i anksioznost. Deluje na smanjenjenje nivoa kortizola (hormona stresa), promovišući osećaj smirenosti i opuštenosti.
• Povećanje samopouzdanja: Kada prepoznate svoj fizički i mentalni potencijal, povećanje samopouzdanja će prirodno doći. 
• Donosi unutrašnji spokoj i sreću: Joga, na kraju, promoviše unutrašnji spokoj i sreću. Ova praksa omogućava ljudima da se povežu sa svojim unutrašnjim ja, što dovodi do većeg osećaja zadovoljstva.

Osnovne vrste joge

Tradicionalna joga je podeljena u šest različitih grana, od kojih svaka ima svoj ‘put’. Ove grane koriste različite metode, omogućavajući praktičarima da pronađu onu koja najbolje odgovara njihovoj ličnosti i talentima. 

Osnovne vrste joge su:

Radža joga (Kraljevski put) 

Radža joga je poznata kao ‘kraljevski put’ jer naglašava meditaciju i introspekciju. Vodi ljude da istraže dubine svoje svesti kako bi pronašli jedinstvo sa božanskim kroz mentalnu tišinu. Patanđali je za Radža jogu smatrao da vodi praktičare na nepokolebljivo moralno putovanje za postizanje samadija – konačnog oslobođenja (spasenja).

Hata joga (Put snage)

Ovo je najpopularnija vrsta joge na svetu koja je evoluirala iz Radža joge. Samo ime je kombinacija izraza „Ha“ (sunce) i „Ta“ (mesec). Hata joga se fokusira na energiju i kretanje tela. Praktičari kanališu i pročišćavaju svoju energiju putem fizičkih položaja (asana) i kontrole daha (pranajama), otvarajući put za duhovni rast i ravnotežu.

Karma joga (Put akcije)

Karma joga se fokusira na nesebično služenje i svakodnevnu akciju. Praktičari karma joge svoja dela posvećuju većoj svrsi, prevazilazeći ego i podstičući osećaj međusobne povezanosti. Temelji se na služenju drugima, bez očekivanja bilo kakve nagrade.

Đnana joga (Put znanja)

Jnana (Đnana) joga je put samoispitivanja i mudrosti. Razlikovanjem istine od neistine, nastoji doći do svrhe postojanja. Ona inspiriše ljude da istražuju i prihvate stvarnost, što na kraju vodi ka samospoznaji. Tragaoci otkrivaju svoju stvarnu prirodu. 

Bakti joga (Put predanosti)

Bakti joga se zasniva na odanosti i ljubavi prema božanskom („Neka bude volja tvoja“). Praktičari posvećuju svoja srca izabranom bogu, a onda se izražava pevanjem mantri i bađana (duhovnih pesama).

Tantra joga (Put ekstaze)

Uključuje rituale, mantre i energetske prakse za kanalisanje i transformaciju fizičke i duhovne energije, što na kraju kulminira duhovnom ekstazom. Tantra joga je kompilacija mnogih joga, a na Zapadu je povezuju sa seksualnim ritualima. Čine je mantra joga, kundalini joga, krija joga, nada joga, i tako dalje.

Filozofija joge

Filozofija joge se u osnovi bavi odgovorom na fundamentalna pitanja o ljudskom životu, svesti i prirodi stvarnosti.

Patanđalijeve Joga Sutre, koje definišu osmostruki put (Aštanga) ka duhovnom prosvetljenju, jedan su od ključnih tekstova filozofije joge. Joga Sutre, nude metodički okvir za razumevanje uma, postizanje unutrašnjeg mira i božanskog jedinstva (samadhi).

Patanđali je osmislio osam principa koji se nazivaju ‘Osam udova joge’, a koji nude sveobuhvatan okvir za praksu i filozofiju joge. 

Principi filozofije joge su:

1. Yama (Moralna disciplina): Prvi deo obuhvata etičke principe i moralne smernice, uključujući istinitost, seksualnu suzdržanost, neposesivnost i drugo.
2. Niyama (Samokontrola): Niyama naglašava samokontrolu i unutrašnje poštovanje.
3. Asana (Položaji): Asana se odnosi na fizičke položaje koji se praktikuju radi povećanja snage, fleksibilnosti i stabilnosti tela.
4. Pranayama (Disanje): Pranyama se odnosi na svesnu kontrolu i regulaciju disanja.
5. Pratyahara (Okupljanje ka): Pratyahara je povlačenje čula od spoljašnjih smetnji koje omogućuje praktičarima da se fokusiraju unutrašnost.
6. Dharana (Koncentracija): Dharana je praksa koncentrisanja uma na jednu tačku ili objekat i pomaže da se um pripremi za meditaciju.
7. Dhyana (Motrenje/Zadubljenje): Dhyana je stanje koncentrisane svesnosti bez ometanja koje se postiže upornom meditacijom. 
8. Samadhi (Božansko jedinstvo): Krajnji cilj joge je samadhi, stanje duboke duhovne realizacije i jedinstva sa Božanskim.

Ovi koraci nisu dizajnirani da se praktikuju uzastopno, već istovremeno.

Šta je Hata Joga?

Hata joga, poznata kao „joga ravnoteže„, predstavlja balans između tela i disanja. Odražava se kroz položaje tela (asana) i kontrolisanog disanja (pranayama). Hata, izvedena od „Ha“ (sunce) i „Tha“ (mesec), u svojoj suštini predstavlja disciplinu balansiranja suprotnosti. 

Prihvatajući ovu drevnu tehniku, gradite ne samo fizičko blagostanje već i unutrašnji spokoj, podstičući osećaj harmonije između vašeg tela i uma. To je vaša ulaznica za zdraviji, mirniji život, gde ćete naučiti da uravnotežite suprotnosti—napor i opuštanje, snagu i fleksibilnost—nalazeći harmoniju iznutra i spolja, baš kao sunce i mesec.

Šta je Joga Nidra?

Joga nidra, takođe poznata kao ‘Jogijski san’, je jedinstvena praksa koja vodi ljude u stanje duboke relaksacije i povećane svesti. Joga nidra, za razliku od tradicionalnog sna, podrazumeva namerno i ciljano putovanje u oblasti unutrašnjeg spokoja i samootkrivanja.

U ovoj praksi, udobno ležite dok vas kvalifikovani instruktor vodi kroz niz skeniranja tela, svesti disanja i vizualizacije. Cilj je postići potpunu relaksaciju dok ste potpuno svesni. Joga Nidra je dobro poznata po svojim brojnim prednostima, koje uključuju smanjenje stresa, bolji san, povećanu kreativnost, i još mnogo toga.

Kako započeti sa važbanjem joge?

Prvo je bitno da razmislite o tome zašto želite da vežbate jogu. Jasna namera i odlučnost će voditi vaš put, bilo da se radi o ublažavanju stresa, povećanju kondicije, fleksibilnosti ili duhovnom rastu.

Evo nekoliko korisnih saveta za početak:

• Odaberite stil joge: Istražite različite stilove joge kao što su bakti, hata, radža, i druge i izaberite onaj koji odgovara vašim ciljevima. Ako ste početnik, časovi hata dobra su polazna tačka.
• Osigurajte prostor i opremu: Napravite namenski prostor za jogu u svom domu ili pronađite lokalni joga studio ili teretanu. Investirajte u prostirku za jogu, helanke ili komplet za vezbanje i druge rekvizite koji vam mogu zatrebati. Birajte odeću koja vam omogućava lako kretanje i koja vam pruža udobnost. 
• Učite od stručnjaka: Razmislite o pohađanju časova sa iskusnim instruktorima joge da biste dobili stručna uputstva. Mnogi studiji, ali i onlajn platforme nude časove prilagođene početnicima koji ne koštaju puno.
• Počnite sa osnovnim pozama: Počnite sa osnovnim pozama, fokusirajte se na pravilno poravnanje i postepeno napredujte do naprednijih položaja.
• Slušajte svoje telo: Poštujte granice svog tela i izbegavajte preveliko naprezanje. Ako vam poza bude neprijatna ili bolna, povucite se i pokušajte ponovo kasnije. 
• Kontrolišite disanje: Joga nije samo poza; bitna je pranayama, ili kontrola disanja. Naučite da sinhronizujete disanje sa pokretom.
• Odmarajte se kada je potrebno: Ne oklevajte da pravite pauze i odmorite se kada osetite potrebu. Takođe, izbegavajte da jedete težak obrok 3-4 sata pre časa joge. Pun stomak može učiniti da se osećate usporeno i neprijatno tokom vežbanja.
• Vežbajte redovno: Doslednost je ključna. Počnite sa kratkim sesijama od 15-20 minuta dnevno, i postepeno produžavajte trajanje vežbanja.
• Bez poređenja: Joga je lično putovanje, zato izbegavajte da se poredite sa drugima. Fokusirajte se na sopstvene sposobnosti i napredujte svojim tempom. 

Vežbe joge za mršavljenje

Joga aktivnosti za mršavljenje su sveobuhvatan pristup zdravijem telu i umu. Pozdrav suncu (Surya Namaskar) je jedna od najefikasnijih joga tehnika za gubitak težine. To je dinamična sekvenca asana (položaja) koja povećava fleksibilnost, cirkulaciju i otkucaje srca, čime pomaže u sagorevanju kalorija i opštoj kondiciji.

Ratničke poze poput Virabhadrasana I, II i III su još jedan važan deo joge za gubitak težine. Ove poze grade mišićnu masu jačanjem nogu, donjeg dela leđa, kukova, stomaka i gornjeg dela tela. Poza stolice ili žestoka poza (Utkatasana) je odlična vežba za jačanje donjeg dela tela, posebno butina i zadnjice. Položaj mosta (Setu Bandha Sarvangasana) je dobar za gluteuse i donji deo leđa. Jača ove oblasti, dok ujedno povećava i fleksibilnost kičme.

Poze uvijanja, kao što je Ardha Matsyendrasana, poboljšavaju varenje, što može pomoći u gubitku težine, podstičući ujedno i zdravlje creva. Bitne su i pranayama (vežbe disanja) kao što su Kapalbhati and Bhastrika koje povećavaju kapacitet pluća i ubrzavaju metabolizam. One takođe pomažu u ublažavanju stresa, koji je jedan od glavnih komponenta ishrane.

Česta pitanja

Hajde da pogledamo neka od često postavljanih pitanja o jogi.

Šta je zapravo joga?

Joga je holistička praksa koja promoviše fizičko, mentalno i duhovno blagostanje kombinovanjem fizičkih položaja, vežbi disanja i meditacije.

Koji su benefiti joge?

Joga pruža brojne benefite, uključujući povećanu fleksibilnost i snagu, smanjenje stresa, pravilno držanje, povećan mentalni fokus i osećaj unutrašnjeg spokoja i blagostanja.

Da li početnici mogu da vežbaju jogu?

Naravno, joga je pogodna za ljude svih nivoa veština, uključujući i početnike. Časovi joge podrazumevaju modifikovane poze koje su prilagođene učenicima različitih nivoa veština.

Može li joga pomoći kod stresa i anksioznosti?

Joga je dobro poznata po svojim svojstvima ublažavanja stresa. Uključuje brojne strategije za ublažavanje stresa i anksioznosti, kao što su opuštanje, duboko disanje i ostalo.

Postoji li više vrsta joge i kako da odlučim koju da vežbam?

Postoje brojni stilovi joge, kao što su hata, nidra, bakti i mnoge druge. Izaberite onaj koji odgovara vašim ciljevima i ličnim preferencijama.